I čovek i pas su društvene životinje i njihova zajednica podrazumeva stvaranje hijerarhijskog sistema koji uključuje što manje situacija za koje ne postoji ritual za utvrđivanje zahtevanog ponašanja. Čovek je sklon da istražuje oblike sve suptilnijih veza između jedinki. Otuda odnose u radu, u porodici, ne diktiraju više odnosi silom nametnute dominacije jednog od protagonista, bilo bi čak neuputno u društvenom pogledu da onaj koji legalno dominira to odveć jasno stavlja do znanja, tada bi se moglo govoriti o zloupotrebi autoriteta.

U tom slučaju, kada postoji interakcija između dve jedinke, upravo će suptilnost jezika i intonacija formirati intonacije koje se tiču hijerarhijskog položaja svakog od njih. Kod psa, takva organizacija osuđena je na propast, zato što nema značajne razlike između načina na koji on analizira društvene informacije u čoporu ili u ljudskoj porodici. .

  Životinja uočava dominaciju ponašanja koja odgovaraju jasnim situacijama za njega značajnim, kao što su jelo, korišćenje prostora, mogućnost privlačenja pažnje jedinki ženskog pola-kuja ili žena. Mogu se opisati dva tipa organizacije čovek-pas. S jedne strane, grupe nazvane "hedonistički" grupa zasnovana na zadovljstvu zato što se agresivnost nikada tu ne ispoljava, već samo u vidu rituala pretnje, s druge trane, «agonističke grupe« agonista onaj koji uzrokuje pokret, u kojima se agresivnost izražava u vidu fizičkih napada. Kod prvih, vlasnik potvrđuje svoju dominaciju vizuelnom auditivnom igrom, igrom kanala za komunikaciju, dok kod drugih, fizički suprotstavljanje, sa svom riskantnošću koju može imati po životinju, predstavlja jedino sredstvo za očuvanje položaja vode. U stvari, agonističke grupe nisu tako brojne, s obzirom da većina vlasnika s odbojnošću gleda na primenu sile.

KOMUNlKACIJA IZMEĐU ČOVEKA I PSA

 Popularno rečeno, pas je životinja kojoj nedostaje samo govor. Ta razumna konstatacija je zanimljiva: izvesno, u komunikaciji ne može da se koristi jezik, pošto reči nemaju nikakvog smisla za psa, zauzvrat, iako pas nema sposobnost govora, on poseduje skoro sve ostale. I upravo će se na tom ostalom graditi komunikacija.

Kad govorimo, mi ne upotrebljavarno sarmo reči,, sadržaj našeg govora uveliko je uslovljen elementima koji nisu verbalne prirode. Ton, mimika tela, prečnik zenica, kretnje tela »položaj i ritmika njihovih povezivanja», odeća i pomoćni pribor, igraju podjednako važnu ulogu kao i reči. Tako je i sa psom sem što će njegov govor biti u potpunosti sastavljen od gestova, intonacija. Izgovorene reči bice zvučni signali koje će pas spajati sa određenom situacijom, sa ponašanjem koje treba usvojiti.

Tako na primer, kad pas sedne na zahtev vlasnika, on ne izvršava naredenje zato što mu je rečeno sedi, veš stoga sto je vlasnik tom zvuku pripojio pokrete što navodi na pokret koji treba izvršiti, i zato pošto je nagradio psa kada je ovaj odgovorio na zeljeni način. .

 Čin udružen sa rečju može odgovarati situaciji koja za psa ima neko hijerarhisko značenje i podrazumeva njegovo potčinjavanje. Otuda upravo oni signali vlasnika koji nisu verbalne prirode pojačavaju poruku, ili je poništavaju. Zamislimo, tako, da se pas mužjak popeo na fotelju koju njegov gazda najradije čuva za sebe. Pas je prepoznao to sedište kao važno kontrolno mesto da bi se sačuvao dominantni hijerarhijski položaj. Kada vlasnik naredi psu da siđe, on od njega zahteva da mu

prepusti bitnu zonu u porodičnoj hijerarhiji. Ako on to učini ne pitajući se da Ii ćpas poslušati, intonacija njegovog glasa, njegov pogled, položaj njegovog tela,»lako nagnuto napred» pokazuje psu da se čovek zaista oseča dominantnim. U protivnom, ako on ishod sučeljavanja smatra neizvesnim intonacija njegovog glasa, njegovo lice i telo otkrivaju njegovu dilemu. To psa navodi da pokuša da pripreti svom gazdi kako bi zauzeo viši hijerarhijski položaj. Takva situacija brzo se može pretvoriti u dramu ukoliko nedostatak ubedljivosti kod čoveka ustupi mesto strahu od režanja psa i ovaj počne da se smatra dominantnim.

 Ovde se vidi koliko bitnu ulogu igra komunikacija u uspostavljanju hijerarhije unutar porodice - čopora. Usklađenost dveju poruka «verbalne i ona koja to nije» obezbeđuje efikasnost prenošenja informacije. Često, nedovoljno poznavanje smisla ove ili one reakcije psa navodi vlasnika da prenese nepovezane informacije.      Takav je slučaj sa čovekom koji gubi dah pozivajuci psa, a ovaj nastavlja da se udaljava. Za vlasnika je prirodno da se pas vrati kada ga pozove. Medutim, ovo je pogrešno jer pas se «ne odaziva na svoje ime», on se ne poistovećuje sa tim zvukom koji je za njega samo zvuk kontakta sa gazdom. Da bi pozvao svog psa koji se slobodno kreće, čovek treba da bude veoma privlačan, u svakom slučaju PRIVLAČNIJI od drugih pasa ili igračaka kojima je pas do tada bio obuzet. Na žalost, ukoliko se pas nerado vraća, vlasnik počinje da se nervira, postaje veoma nestrpljiv, njegovo lice vec podseća na kaznu koju će pas dobiti pri povratku, što životinju nagoni da ostane tame gde je, ili čak da se udalji. Taj primer, kao i toliki drugi, ilustruje složenost artikulacije informacija koje se kreću od čoveka ka psu preko vizuelnog i auditivnog kanala. Jedan dodatni fenomen obogatiće te različite signale: sklonost ka asimilaciji. Društveni sisari imaju zajedničke položaje i mimiku, ali njihov smisao i njihova funkcija se ponekad razilaze. Ista je stvar sa čovekom i psom, što će i jednog i drugog navesti da izmene organizaciju svojih različitih poločaja kako bi po obliku i funkciji bili slicniji položajima one druge vrste. Tako zapažamo držanje psa koje je veoma blisko čovekovom; to je slucaj sa držanjem prilikom poziva na igru koje se ogleda u tome da se prednji deo tela podigne prema nosu sagovornika i praviti se da ga dodirujemo. Kod pasa koji žive u tesnoj zajednici sa čovekom, utvrđuje se da malo ¬pomalo, pas počinje da pokazuje jastučiće na šapama da bi dobio neki predmet ili manu. Smatra se da, kod čoveka, ispružiti ruku sa dlanom nagore predstavlja pokret traženja. Zahvaljujuć i čovekovom odgovoru kada je pas prvi put izveo taj pokret, pas je izmenio ritual svoje vrste da bi bolje komunicirao sa čovekom. Isto tako, vlasnici brzo nauče da spuste svoj gomji deo tela i da se tapšu po listovima da bi svog psa pozvali na igru. Ti fenomeni komunikacije postoje i na nivou njuha. Mi ih jos ne poznajemo naročito dobro ali znamo da čovek ispušta feromone koji su hemijski bliski onima kod psa i ovaj bi ih mogao prepoznati.

ŽIVOT SA ČOVEKOM

  Socijalizacija u prisustvu čoveka moze poprimiti više aspekata. Najpre se postavlja problem uzajamnog prožimanja. Stene koje uči da prepoznaje vrstu kojoj pripada izmedu 3. i 8. sedmice. Međutim, može se dogoditi da štene u tom periodu dospe u neku porodicu. O njemu će se starati druga majka koja pripada ljudskom rodu, on će, dakle, ljudsku vrstu doživeti kao svoju vrstu. To je tačno samo ukoliko štene nema redovan kontakt sa drugim psirna. Ukoliko postoji redovan kontakt sa čovekom i odraslim psima, čini se da će se on radije prikloniti svojoj vrsti. U slučaju da štene viđa samo ljude, ono će ispoljavati seksualna ponašanja isključivo usmerena ka toj vrsti; pošto pogled na psa ili kuju neće u njemu pokrenuti,ništa sem što će seksualni

feromoni izazvati stanje uzbuđenosti koje se neće završiti parenjem. U tom slucaju pas će ispoljiti mnogobrojne antropomorfizme»ponašanja prvobitno svojstvena njegovoj vrsti, koja oponašaju držanje ili mimiku čoveka», komunikacija sa čovekom biće veoma bogata, a hijerarhijska organizaija složena. Gazde takvih pasa izloženi su ozbiljnim problemima. Doista, kad pas odraste, može više ili manje preuzeti vođsvo u porodici i pokazati se agresivnim kad mu se učini da mu osporavaju dominaciju. Različite faze socijalizacije takođe postoje kad se štene razvija u nekoj porodici. Pravila života u društvu usvajaju se u vezi sa istim elementima: pristup hrani, kontrola prostora u kome grupa živi, izražavanje seksualnosti. Dva elementa u psihologiji vlasnika suprotsvljaju se uspešnom razvoju socijalizacije: težnja da se pas infantilizuje i želja da se živi sa životinjom bez upotrebe sile zapravo, relativna brzina kojom se ostvaruje socijalizacija šteneta ne dopušta grešku, a ideja prema kojoj

je pas »beba koja ne misli na zlo» može se pokazati katastrofalnom. Zbog toga je socijalizacija šteneta koje rano dospeva u krilo porodice izložena hirovima porodice i umnogome zavisi od preovlađujućih socijalnim tendencijama. Moze se reći da odbijanje da se prihvati jasno određen društveni ili porodični status, kult adolescencije, ne pospešuju razvoj ponašanja psa. Budući da se «normalna» šema socijalizacije retko ostvaruje, mnogobrojni psi za pratnju imaju poremećaje u društvenom ponašanju. Na svu sreću, prilično veliki broj pasa razvija se bez problema i postaje prijatan pratilac. Evo nekoliko obeležja ponašanja psa dobro integrisanog u porodicu. Agresivnost pri hvatanju plena može se izraziti na manje ili više potpun način, zavisno od toga šta je gospodar napravio od svog psa. U svim slučajevima, gospodar je može sprečiti, što je, na primer, omogućiti spašavanje gonjene mačke. Takvu agresivnost čovek ponekad koristi bez ikakve promene: to je slučaj velikog i malog lova, gde vodič pasa igra ulogu dominantnog mužjaka. Najčešće, ona se usmerava na hvatanje željenog plena: to je slucaj lova sa puškama uz pomoć pasa ptičara ili lovačkih pasa.    Kod ovčarkog psa, ponašanje nadgledanja i prikupljanja stoke ustvari je prva faza lova čopora koji napadaju biljojede. To ponašanje su ovčari i stočari preusmerili kako bi isključili poslednju fazu izolovanja i ubijanje člana stada. Ponekad se zapaža neuspeh u toj obuci, budući da ta faza ipak opstaje.

Hijerahijska agresivnost treba da bude potpuno potisnuta kod valjano socijalizovanog psa; njeno ponovno javljanje znak je poremećaja ravnoteže porodične grupe i treba da se obratimo stručnom osoblju. Deca su inhibitori takvog ponašanja.

  Agresivnost izazvana raznim nadražajima normalno je odsutna ako se ponovo javi, valja brzo konsultovati stručnjaka.

  Agresivnost zbog ugrožavanja teritorije jeste ponašanje povodom koga su pocinjene i napisane najveće greške. Nju neposredno kontrolišu inhibitorni hijerarhijski sistemi. Pas kojim njegovi gospodari normalno vladaju ograničiće se na to da zalaje pri dolasku uljeza. Vlasnici onda dolaze da vide šta se dešava, pas staje pokraj njih, lako povučen unazad posmatrajući njihove reakcije. Ako su oni prijateljski raspoloženi prema pridošlicama i puste ih da uđu, pas ih radosno presreće i više im ne preti. U suprotnom, ukoliko se glas podiže, ako su gazde nespokojne ili preteći raspoložene, pas reži i dolazi u pomoć u slučaju sukoba. U svakom slučaju, ne dopušta pas pridošlicama da uđu niti on kontroliše njihovo kretanje, već gazde jer su dominantne. U njihovom psa odgovara ispravnom držanju čuvanja koje ne iziskuje nikakvu intervenciju obuke, a posledica je valjane socijalizacije životinje. Kada su vlasnici primorani da drže svog psa na povocu da bi osigurali bezbednost svojih zvanica, a potom da ga vežu ili odstrane u pitanju je patološka situacija.

OSTATI GAZDA U SVOJOJ KUCI

  Obezbđivanje Vašeg dominantnog položaja u odnosu na svog psa nipošto ne iziskuje da mu se suprotstavite u dvoboju. Dovoljno je da poštujete sledeće savete.

Obroci

Pas jede posle svojih gospodara i obavezno ništa ne dobija od njih za vreme njihovog obroka.Obavezno pre nego što je dobio obrok zatražiti od njega bilo koju naučenu operaciju-radnju-komandu tek toliko da ne zaboravi da će za dobroi poslušnost biti uveliko nagrađen kao I što će za neposlušnost biti ukoren.

Teritoriia

Spava na mestu koje ste mu odredili. To nije ni prolazno mesto niti soba. Kad počini gresku vi ga tamo šaljete bez agresivnosti, ali ne dopuštajuci odbijanje.Nikako ne dopustiti da pas spava na mestu gde spava gospodar recimo njegov krevet jer je to siguran put ka pokušaju dominacije.

Milovanie

Kad je reč o mužjaku, njegova gospodarica mora prestati da ga mazi počev od faze adolescencije i odgurne ga u slučaju da bude suviše nasrtljiv. Kad je u pitanju ženka gospodar valja da pazi da ne odgovara suviše na njene pokušaje da mu se približi u periodu parenja, pa čak i da je otera u njen ćošak.Naskakivanje od već strane štenaca sa seksualnim pokretima na nogu gospodara najoštrije kazniti u prvom pokušaju tj. U startu ma koliko to nekome bilo simpatično.

Komunikaciia

Komunicirajte pokazujući da ste dominantni. Znajte, što više pitanja budete sebi postavljali o tome kako će pas reagovati na vaše naredbe, to ćete više podrivati svoj autoritet. Da bi pas osetio da ste dominantni, morate usvojiti ton glasa koji odaje čvrstinu koristiti kratke reči «što vise budete govorili, što više razmišljali, to ćete i sebi postajati sve manje ubedljivi». Telo treba da yam bude nagnuto napred, u pravcu psa, zabačenih ramena i isturenih grudi. U psa treba gledati tako sto ćete oči upravljati na negova leđa, a ne u oči, što bi odgovaralo izazovu na dvoboj.Jer I suviše usmerena tj. preterana dominacija demonstracija sile može dobiti negativan odgovor tj. odgovor na silu.

Pomoći će u svakom slučaju vežbe u kojima ćete vi bez ikakve napetosti obarati psa na pod izvrćući ga na leđa i prepipavajući mu svaki deo tela ,pogotovo genitalne organe

   Dakle da definisemo ukratko.

Ono što vlasnici i svi koji se bave ili žele da se bave sa psima moraju da se znaju ophoditi prema psima tj, shodno njihovoj prirodi i načinu koji je njima razumljiv.Ne možemo i ne smemo se prema njima ophoditi kao prema ljudima niti im pripisivati ljudske osobine i karakteristike jer je to za njih velika uvreda da tako kažem ili još bolje prevelik teret i stega koji ih čini nesrećnim i nezadovoljnim i zbunjujemo ih sa svojim za njih glupim stvarima i metodama.

Možda se ovo neće svideti određenoj populaciji vlasnika pasa pogotovo onih salonskih koji neretko upravo pse zaglupljuju i muče sa svojim snobovskim načinom preterane brige i pažnje a u stvari samo prave od pasa jedinke nesposobne za život i čine od njih slabiće narušavajući im pri tom čak i zdravstveno stanje,imunitet,upotrebon silnih modernih i komercijalnih , nadasve nepotrebnih preparata da ne kažem više puta štetnih.

Isto tako opaska za one kojima bi zakonom trebalo da se zabrani da poseduju pse iz sopstvenog hira i zadovoljstva, u tu skupinu posebno spadaju takozvani lovci, (izvinjavam se populaciji pravih lovaca i ljubitelja pasa),i držaoca nekih sportskih pasa koji smatraju kako je baš surov način držanja pasa ključ za dobrog radnog tj. lovačkog psa .Ovo je lično iskustvo jer sam i sam vlasnik lovnih i sportskih pasa i uvek sam se prema njima odnosio sa velikom brigom i pažnjom i nikada nisam primetio da su mi zbog toga psi bili manje dobri,čak što više su često pobeđivali na radnim takmičenjima i imao sam bolji kontakt sa njima nego neke moje kolege koji su malo zaboravili zašto ustvari drže tu životinju tj, da se ona poseduje iz čiste ljubavi.

I jedni i drugi moraju da nađu određenu sredinu .

  Dakle, ponašajmo se prema našem psu kao pravi iskonski vođa čopora pa makar nam se to nekada i ne sviđalo i videćemo da ćemo samo na taj način pored sebe imati srećnog i poslušnog psa , vernog i odanog koji će nas slediti u stopu.Jer mi smo kao što rekoh za njih zamišljene vođe čopora dok se to ne dokaže suprotnim što ne bi trebalo nikom da se dogodi jer ako mi sami nismo vođe onda to naravno žele da postane sledeća jedinka po hijerarhiji a to je On, pas, a tu je onda ključ svih daljih neposlušnosti i neprijatnosti koje doživljavamo od naših pasa.

Tko ne zna ili nije nikada naučio kako i šta je život u čoporu i kako žive životinje u čoporu neka se edukuje i poglede brojne emisije o životinjama koje se emituju na tv programima ili koje su vrlo lepo opisane u knjigama o životu životinja.